U fokusu - Srbija

Ekonomski izazovna 2026.

Ta prognoza se, za sada, kako ističu ekonomisti, čini prilično realističnom, jer se pretpostavlja da će problem sa sektorom energetike, odnosno „Naftnom industrijom Srbije” (NIS), koja je glavni snabdevač privrede, uskoro i po našu zemlju povoljno rešiti. Uz to, glavni izazovi u ekonomiji su i kriza u Evropskoj uniji, pre svega Nemačkoj, što i te kako može da utiče na Srbiju, potom Trampova carinska, ali i sveopšta politika, manjak radne snage...

Profesor Ljubodrag Savić, sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu, podseća na veliki problem Srbije – krizu u Nemačkoj, koja je najveći spoljno-trgovinski partner i donosilac najvećeg broja investicija u našu zemlju.

– Niko za sada ne može da prognozira šta će se dešavati s Nemačkom, ali su male šanse da će se EU i Nemačka u skorije vreme oporaviti od krize u kojoj su. To direktno utiče i na nas. Već vidimo po tome što određeni broj nemačkih kompanija napušta Srbiju, ne zato što se nešto promenilo u našoj zemlji, već zato što nemali deo njihove industrije ili ne radi ili otežano posluje. To se, pre svega, odnosi na naše fabrike komponentaše koje uglavnom rade za poznatog kupca.

Kao drugi izazov navodi Trampovu politiku koja se direktno odražava na Srbiju, posebno otkako je Američka carinska i granična služba izdala naredbu o zadržavanju robe za automobilske gume koje u Srbiji proizvodi „Linglong”.

– To je jedna od većih fabrika guma u ovom delu Evrope, u Zrenjaninu. Američka administracija smatra da se u „Linglongu” primenjuju, kako tvrde, „ropski” uslovi rada, stoga je Tramp i njih stavio na „led”, što će opet imati mnogo posledica za razvoj Srbije. Izgleda da on može šta hoće – dodaje Savić. Treće iskušenje su problemi sa NIS-om. On se nada da će u narednih nekoliko nedelja sve to da se privede kraju, što bi bio vetar u leđa za našu privredu.

Što se tiče prognoze rasta BDP-a u 2026, očekuje se usporavanja privrednog rasta, upravo zbog svih pobrojanih razloga.

– U svetu sada vlada velika neizvesnost, u svakom smislu, a ne samo u pogledu proizvodnje, izvoza, saradnje i razumevanja... Upao je svet u situaciju iz koje je teško pronaći izlaz, što je zabrinjavajuće jer se to sve ne smiruje, nego čak i eskalira. Vidimo kako se Tramp ponaša i kako diže carine, očas posla. To jeste ekonomski problem, ali i globalni jer se time otvaraju nova žarišta u svetu i dolazi do rasta neizvesnosti i pitanja gde će izbiti kriza. Tako da ovo nije vreme za normalni biznis – ističe prof. Savić i dodaje da na sve te probleme Srbija ima i domaćih poteškoća u vezi sa rastom BDP-a, jer je godina iza nas imala dosta neregularnih situacija.

– Blokade puteva su otežavale funkcionisanje privrede, uticale negativno na dolazak stranih investitora koji uvek najpre gledaju na ekonomske kriterijume. Mnogi su odustali i zbog toga, pa su zaobilazili ulaganje u Srbiju – dodaje on.

Problem je i manjak radne snage koji se najbolje rešava uvozom, ali su problemi Srbije u manjkovima stručnih kadrova.

– Danas niko nema strpljenja da se školuje i zbog toga trpi kvalitet, a kada na to dodamo i neke investitora, doduše, mali broj njih, koji ne vode dovoljno računa o građevinskim propisima, onda imamo problem i sa bezbednošću u sektoru građevinarstva, osim sa manjkom kvalitetnih radnika – zaključuje prof. Savić.

Ima i drugih rizika u 2026, kao što je najava ograničenja izvoza čelika na tržište EU, početak primene ekoloških carina u vezi sa emisijama ugljen-dioksida na izvoz iz Srbije električne energije, čelika, aluminijuma i cementa, na što je nedavno ukazao prof. Saša Ranđelović, urednik publikacije „Kvartalni monitor”.